Kad smo došli u bolnicu obuzela nas je jeza i strah. Jeza jer smo već čuli što se ovdje događalo, a strah... ne možemo to opisati.
Bojali smo se da se isto ne dogodi sad dok smo mi tu.
Ovčara je priča za sebe. Opet smo mogli podvući crtu između pročitanoga i sada doživljenoga. Kada smo vidjeli  u hangaru neke osobne stvari poprskane krvlju i sve one čahure od ispaljenih metaka shvatili smo  koliku su hrabrost zapravo imali naši vojnici. Danas je malo takvih. 
Svaki dio Vukovara ima priču za sebe o našim junacima. 
Tako smo na Trpinjskoj cesti mogli čuti o herojima trpinjske ceste: Blagi Zadru koji je uvijek u akcije išao prvi, a iza njega njegovi suborci. 
On je i ubijen nedaleko od Trpinjske ceste koja se još naziva i Groblje tenkova jer je na toj cesti uništeno najviše tenkova i oklopnih transportera  srpskih okupatora, baš pod vodstvom Blaga Zadre. 
Tu su još bili elitni odredi banitelja Trpinjske ceste – Žuti mravi i Pustinjski štakori. U tim odredima većinom su bili mladi momci koji su tek počeli živjeti, a već su bili spremni dati svoj život za našu domovinu. Na žalost, neki od njih su i poginuli u Vukovaru. 
U Vukovaru svoj je život izgubio i Francuz koji je sve strahote vidio na televiziji u dalekoj Francuskoj i odlučio je doći pomoći našim borcima u Vukovaru. 
Ni danas se ne zna gdje je njegovo tijelo. Još je puno nestalih i nadamo se da će ih jednom sve naći da im se možemo pokloniti jer su bili junaci. 
Vukovar su branile Hrvatske obrambene snage. Pokazali su svoju hrabrost i ljubav prema domovini. Iako ih danas žele zaboraviti i izostaviti iz svih počasti, oni su zaslužni kao i ostali koji su branili našu Domovinu. 
Mnogi su mladići naših godina tada uzeli puške i išli u rat. Hvala im na tome.
Na kraju, drago nam je da smo bili u Vukovaru jer je on simbol žrtve i ljubavi za našu Domovinu.

Cvjetko Bogdan , učenik 8. razreda

FOTO: